Лепак је супстанца која може да споји два предмета заједно. Лепак не постоји самостално. Мора се наносити између два предмета како би се држао. Хемијски састав у лепком, у воденој околини. Полимер у лепку (винилацетат у бијелом лепком је врста нафтног деривата) је округла честица са нормалним радијусом између 0,5 и 5 циклуса м. Везивање предмета се постиже тензијом између полимера у лепком. У случају лепка, вода је носилац средњег полимера, који се полако потопи у ткиво. Када вода у лепку нестане, полимер у лепку се ослања на напетост између два предмета. У употреби лепка, превише лепка ће учинити да полимер у љепилу буде гомилан. Не постоји добра напетост између полимера. Полимерска тијела гомилају једна другу, што их чини мање привлачним једна другој. Истовремено, вода између полимера није лако испарити. Због тога "што је филм дебљи, што је лошија адхезивна чврстоћа лепка". Количина лепка је превише, а лепак игра улогу "попуњавања" умјесто адхезије. Адхезија између предмета не зависи од силе лепка лепка, већ од "кохезивне силе" лепка. Ако није растворљиво у води, принцип је потпуно исти, само замените воду са другим растварачем.
